SRP / ENG

Ankica Barbulov, žena koja je donela ESCO model u Srbiju

Ankica-Barbulov,-zena-koja-je-donela-ESCO-model-u-Srbiju

Ankica Barbulov, članica Savetodavnog odbora WISE Srbija mreže žena, bavi se energetikom duže od jedne decenije. Od 2020. vodi svoju kompaniju Negawatt Solutions za razvoj ESCO projekata. Svojim radom, ali i neumornim entuzijazmom, ona doprinosi sprovođenju u delo brojnih projekata u Srbiji iz oblasti unapređenja energetske efikasnosti i zelenih tehnologija, na lokalnom nivou i kroz javno-privatna partnerstva.

U prvom iz serije intervjua sa članicama Savetodavnog Odbora WISE Srbija mreže žena, Balkan Green Energy News je razgovarao sa Ankicom Barbulov o njenom razvojnom putu u sektoru energetike, ulozi kompanije Negawatt Solutions u razvoju ESCO projekata, izazovima s kojima se susreće, ali i o njenom angažmanu u osnaživanju žena kroz mrežu WISE Srbija. Njeni odgovori pružaju uvid u kompleksnost energetskog sektora i zrače optimizmom u vezi s budućnošću koja se gradi na efikasnosti i održivosti.

„Energetika je izabrala mene, a ne ja nju“, rekla je Barbulov kada smo je pitali šta ju je inspirisalo da odabere karijeru u energetici. Nakon završenih studija kineskog jezika i deset godina bavljenja njime, dobila je ponudu za posao u energetici početkom 2012. tokom master studija poslovne administracije u Sloveniji.

Prodaja ESCO usluga je u Srbiji postala moguća tek 2013. godine

„U to vreme, proizvođač tehnologije Gorenje i dve velike slovenačke energetske kompanije, Energetika Ljubljana i Geoplin Slovenija, prepoznale su da je za dalji opstanak na tržištu energetskih usluga neophodno proširiti svoj portfolio na segment, za koji se tada već videlo da je neizbežni trend – unapređenje energetske efikasnosti. Tako je nastala jedna od prvih ESCO kompanija u regionu, na način da su snabdevači energijom rešili da ulažu u mere energetske efikasnosti upravo da bi zadržali svoje postojeće klijente, što je klasičan ESCO koncept“, kaže Barbulov.

S obzirom da je Slovenija relativno malo tržište, fokus je gotovo od prve godine poslovanja prešao i na Srbiju. „Ja sam bila među grupom ljudi koja im se učinila dovoljno ambicioznom i uverenom, da isti koncept neophodno treba razvijati u Srbiji i da će ga srpsko tržište prihvatiti“.

Prodaja ESCO usluga je u Srbiji postala moguća tek 2013, donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije, kada se prvi put u naš zakonodavni okvir uvodi pojam ESCO firme, kao pružaoca energetskih usluga. I bez obzira što model zvuči idealno, prve ugovore Barbulov je ispred kompanije koju je tada zastupala uspela da potpiše tek krajem 2016. godine u domenu javne rasvete i polovinom 2017. u domenu toplotne energije, i sa tim ugovorima je zvanično ESCO tržište u Srbiji počelo da postoji.

ESCO model još uvek nije dovoljno iskorišćen u Srbiji

Potencijal za razvoj ESCO projekata u Srbiji je ogroman, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Međutim, stiče se utisak da ovaj koncept još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznat, a ni iskorišćen. Barbulov nam je na vrlo jednostavan način objasnila šta su to ESCO usluge.

„ESCO firma, koja je u osnovi uobičajeno firma koja je već aktivna u nekim domenima energetskih usluga, poput inženjeringa, kontaktira klijenta sa ponudom da unapredi energetsku efikasnost postojećeg objekta ili postrojenja, tako što će osmisliti optimalno tehničko rešenje po meri klijenta, ali i finansirati ga iz sopstvenih sredstava. U slučaju uspešnog dogovora o saradnji, klijent i ESCO firma stupaju u dugoročni ugovorni odnos, tokom kojeg ESCO firma sprovodi dogovorene mere, održava instaliranu opremu i najvažnije garantuje klijentu energetske i finansijske uštede tokom celog ugovora. Garantovane uštede su u ovom odnosu ključne, jer klijent plaća ESCO firmi za pružene usluge upravo iz ovih realizovanih ušteda. Uobičajeno, ugovori se potpisuju na period od 5 do 20 godina, što zavisi od niza faktora – visine investicije, brzine njene otplate, životnog veka opreme i slično“, objašnjava Barbulov.

„Od momenta sprovođenja odabrane tehničke mere i puštanja te opreme u rad, klijent ostvaruje mesečne uštede u energiji i novcu. Od ostvarene uštede klijent deo novca odvaja i plaća naknadu ESCO firmi za celokupnu energetsku uslugu –  za inicijalno uloženi kapital, te za troškove održavanja i upravljanja implementiranom tehnologijom“, dodala je.

Objekti u javnom sektoru bi u celosti mogli biti energetski sanirani kroz ESCO projekte – ključ je u udruživanju javnog i privatnog kapitala

Uzimajući u obzir da je ESCO dugogodišnja saradnja dva partnera, u javnom sektoru se ovaj model realizuje kao javno-privatno partnerstvo. Mnogi objekti u javnom sektoru Srbije su energetski intenzivni, bolnice, domovi za stare, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija rade 365 dana u godini, a najveći deo ovih i drugih objekata – škole, domovi zdravlja, opštinske zgrade, biblioteke, sudovi, univerzitetski objekti su i veoma energetski neefikasni.

Ova dva faktora, kao i sve više cene energenata u upotrebi (prirodni gas, tečna goriva, električna energija) čine projekte energetske efikasnosti u svakom smislu održivim, a za primenu ESCO modela bitno je istaći da su i finansijski relativno brzo isplativi.

Tako da se ovi projekti vrlo često mogu potpuno realizovati angažmanom isključivo privatnog kapitala ESCO firmi, na način da javni sektor ne treba ništa da ulaže (ne kreira se javni dug), već jednostavno da iskoristi ovaj model i uživa u benefitima – energetskim uštedama, unapređenoj životnoj sredini, kao i finansijskim uštedama.

Država još uvek nije razumela potencijal JPP-a u energetskoj efikasnosti zgrada

„Za deo objekata, gde je opseg potrebnih investicija veći i period isplativosti je nešto duži, može se primeniti model zajedničkog investiranja javnog partnera i ESCO firme, koji je veoma uspešno primenjen na primer u Ljubljani. Na ovaj način, angažovanjem privatnog kapitala, svaki uloženi državni dinar bi ostvario mnogo veći finansijski efekat, u odnosu na tradicionalno finansiranje ovakvih projekata isključivo iz budžeta. Dodatno, udruživanjem sa ESCO firmama, država dobija i njihovu ekspertizu, kao i ljudske resurse na raspolaganju, čime se povećava i kvalitet i količina potencijalno izvedenih radova na rekonstrukciji korpusa javnih objekata. Na žalost, država još uvek nije razumela potencijal JPP-a u ovom segmentu i ne bavi se ovim pitanjem sistemski“, naglašava Barbulov.

Važno je razumeti tržište nekoliko godina unapred

Žene čine jednu trećinu ukupnog broja preduzetnika u Srbiji, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Takođe, u našoj zemlji tek svaka četvrta žena je osnivač, član, zakonski zastupnik ili direktor nekog preduzeća, Ankica Barbulov je među njima. Ona je 2020. godine osnovala svoju firmu Negawatt Solutions.

Pored izazova u iznalaženju odgovarajućeg tehničkog rešenja, Barbulov je istakla da je u njenom poslu još važnije razumeti potrebe klijenta i šta od niza benefita koje usluge njene firme pruža najpre predočiti klijentu.

„Za opstanak u poslu ključno je razumeti trendove nekoliko godina unapred i pripremati se za njih. Niko ne voli promene, ali moramo pronaći najbolji način za njihovu integraciju. U slučaju ESCO biznisa, to znači osmisliti način primene obnovljivih izvora energije u postojeće energetske sisteme i građevinske objekte, na način da to bude i finansijski, a i sa aspekta funkcionalnosti održivo. A to je definitivno izazov, jer su ove tehnologije skupe i imaju tehničkih ograničenja u primeni. Budžeti su ograničeni, dodatna izdvajanja za energiju nisu nigde dobrodošla, a energetska tranzicija, politika dekarbonizacija, kao i sama životna sredina čine da je to i neophodno i neizbežno“, kaže Barbulov.

Barbulov rešenje vidi u partnerstvima među privatnim firmama, privatnim i javnim sektorom, kao i u integraciji elektro i termoenergetskog sektora.

Žene u Srbiji na puno načina nisu jednake i u svetu energetike se manje vredniju

Mreža žena WISE Srbija planira da pokrene program mentorstva sa mladim ženama. Ankica Barbulov svoju ulogu vidi upravo kao mentorka.

„Ja pre svega mislim da treba osnaživati mlade inženjerke. One u muškom svetu teško dobiju priliku da se pokažu i napreduju. Kroz WISE mrežu i druženje sa zrelim ženama koje su uspele u svom poslu u sektoru energetike, one bi naučile da se bore, da postanu liderke. Mislim da bismo se samim tim, uključivanjem više žena na liderske pozicije kao država brže ozeleneli“, rekla je Barbulov.

Žene mnogo više veruju u potrebu za energetskom tranzicijom i njenu neminovnu realizaciju

„U mojoj kompaniji imamo kolegu koji, kada zapošljavamo nove inženjere, insistira da inženjer bude muško. Zašto? Zato što kad odeš na teren, obilaziš različite tehničke sisteme i izvodiš radove, uglavnom srećeš muškarce. Kad dođe žena i počne da govori, oni je često ni ne slušaju. Manje obraćaju pažnju i manje je vrednuju – jer otkud žena može razumeti muški posao“, ispričala je Barbulov.

Žene mnogo više veruju u nove tehnologije, obnovljive izvore energije, lakše prihvataju promene i više brinu za životnu sredinu, utisak je Ankice Barbulov. Ona veruje da žene u poslu vode drugačije i važnije vrednosti nego muškarce, koji su dominantno zainteresovani da po njenim rečima „što više naplate i što brže završe“

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email

Ostali članci

Maja-Turkovic

Maja Turković – liderka energetske tranzicije

Kroz svoj rad u projektima obnovljivih izvora energije i WISE Srbija mrežu žena, Maja Turković ne samo što pomera granice
Iva-Djindjic-Cosic

Iva Đinđić Ćosić: energetska tranzicija otvara vrata za veće angažovanje žena

Iva Đinđić Ćosić je vodeća stručna saradnica za ugovore u Elektromreži Srbije. Po obrazvoanju pravnica, već 18 godina radi u
Ivona-Milic-840x430-Srp

Ivona Milić: Poštovanje ESG koncepta i principa u poslovanju je kamen temeljac zelene agende Srbije

Ivona Milić je članica Savetodavnog odbora WISE Srbija mreže žena. Po zvanju je doktorka ekonomskih nauka, a bavi se temama održivosti